Сербия "всьо" по ходу дела.
Отдать Косово = дать право Боснийским сербам отделиться для присоединения к Сербам.
У сербов сразу 2 фронта, один из них с исламистами (радикальными).
Помимо этого внутри страны тогда начнут бунтовать за целостность страны. Вучич либо сам свалит, либо сместят, проведут внеочередные выборы во время бунтов.
Сценарий окраины 2014 года не напоминает?
https://tsargrad.tv/articles/vojna-v-serbii-nachnjotsja-19-marta-strannye-peregovory-po-kosovo_733087
Так же в тырнетах идут вбросы что Сербия поставляет реактивные снаряды Украине, хотя купила эти снаряды Канада для поставки Турции. И турки должны быть конечными получателями. Но турки торгуют с Украиной.
(Никого не обвиняю, не оправдываю но просто как есть и как преподносят)
А тем временем важная тетка из США (хз кто такая) посещает и обрабатывает Азербайджан, Казахстан и Узбекистан.
Просто #~здец товарищи... 📣 Проф. др Дејан Мировић: Александар Вучић је 27. фебруара у 20.15 часова де јуре признао „Косово“! Његова изјава о „прихватању имплементације француско-немачког плана“ је кривично дело велеиздаје из члана 306 КЗ
Александар Вучић је 27. фебруара 2023. године де јуре признао "Косово". Изјавом датом око 20. 15 часова по српском времену након састанка са Куртијем, Борељом и Лајчаком да пристаје на "имплементацију" француско-немачког плана, он је то недвосмислено урадио јер је основ тог плана, јасно и директно — признање територијалног интегритета Косова (више пута се истиче у тексту).
Територијални интегритет је основно начело међународног јавног права, изнад права на самоопредељење и гарантовано је у Повељи УН ( уставу међународне заједнице) и Завршном акту КЕБС који гарантује неповредивост граница у Европи.
Вучићева изјава о прихватању „имплементације“ француско-немачког плана је сада званичан став Србије, односно од вечери 27. фебруара обавезује Србију према члану 7 Бечке конвенције о уговорном праву и пресуди Сталног суда међународне правде у случају Ихелен када је Норвешка изгубила Гренланд због сличне изјаве њеног министра иностраних послова. Минимализовање овог чина, медијске доскочице типа „рекао је али није потписао“ и „прво ЗСО па онда све остало“ и слична надриправна тумачења која треба да сакрију опортунизам у супротстављању као и саучесништво у издаји, су већ виђени након Бриселског и Вашингтонског споразума који су имали катастрофалне последице у пракси. Оваква надриправна тумачења демантује Борељева изјава дата после Вучића да су се „Курти и Вучић сложили око текста плана“.
Вучићева изјава од 27. фебруара о прихватању имплементације француско-немачког плана, није само кривично дело велеиздаје из члана 306 Кривичног законика, већ и задњи чин државног удара који је он започео 2013. закључивањем Бриселског споразума. Упркос члану 123 Устава, Закону о закључивању међународних уговора и Закону о спољним пословима ,Вучића нико никада није овластио да преговара о француско-немачком плану, ни влада ни Народна скупштина. Он план није чак ни обелоданио Народној скупштини 2-3. фебруара.
Такође у складу са општеприхваћеном дефиницијом Ханса Келзена свако мењање устава ван утврђене процедуре (у Србији 2/3 већина у Народној скупштини и већина на референдуму) је државни удар посебно када се ради о тако значајно промени као што је одрицање од 15% територије. Зато је обавезујућа изјава Вучића о прихватању територијалног интегритета Косова или имплементације француско-немачког плана, не само велеиздаја већ и државни удар и означава црни дан у српској историји.
Да би апсурд и национална срамота били још већи, Вучић је ово урадио не због претњи санкцијама и ратом већ због личних разлога који су јасни свакоме ко прати транскрипте са суђења банди Беливука. Хапшења и физичка тортура над противницима француско-немачког плана као у случају Дејана Петра Златановића и Дамњана Кнежевића 15. фебруара, као и забрана демонстрација против француско-немачког плана 24. фебруара, само показују да је постојао умишљај код Александра Вучића уочи извршења кривичних дела велеиздаје и државног удара почињених 27. фебруара у Бриселу.
(НСПМ)